Ovaj i Onaj – telefonski razgovor

Ovaj i Onaj – telefonski razgovor

Ovaj i Onaj – telefonski razgovor Odlučio ONAJ da dođe u Bosnu, tačnije da posjeti Sarajevo, pa nazvao OVOG da ga pita šta ima tamo kod njih, i da odluči hoće li dolaziti uopće. – Kako da znam kakvi ste? – Kako misliš kako da znaš? – Pa ja, kako da znam da me tamo

Ovaj i Onaj – telefonski razgovor

Odlučio ONAJ da dođe u Bosnu, tačnije da posjeti Sarajevo, pa nazvao OVOG da ga pita šta ima tamo kod njih, i da odluči hoće li dolaziti uopće.

– Kako da znam kakvi ste?

– Kako misliš kako da znaš?

– Pa ja, kako da znam da me tamo neko neće ubiti?

– Šta ti je ba, ovdje ti je davno prestalo da puca.

– Stvarno!?

– Majke mi.

– Pa…

– A jarane, taki smo ti mi, ne puca se odavno, ali nama žao…

– Kako misliš žao?

– Pa ne znam po čemu ćemo sad biti poznati tamo vama?

– Kako po čemu? Pa ima kod vas tamo i finih stvari valjda?

– Da ti neš’ kažem, jarane… Evo kako stvari stoje… Jesmo ti mi bolan tolerantni, ali nemoj nas ništa pitati… Možeš ti bolan raditi šta god hoćeš, samo nemoj mene zajebat’. Jesmo ti mi bolan vjernici, ali nam je draže ono bajramska vopi, neg’ hljeba se najest. Jesmo ti mi bolan kulturni, al’ šta nas briga ko je taj tamo neki Nedžad Ibrišimović, ili onaj vamo neki Pamuk, ili ko je bio i ko je sada Kusturica, ili ona nekakva naprđivanja među njim i onim malim, ćelavim… Kako mu no bijaše ime, onaj bolan…

– Sidran misliš, jedan od akademika?

– Eh ja ja, taj taj…

– Nego da ja nastavim… Jesmo ti mi bolan školovani, i to univerzitetski, ali nemoj nas pitat ništa, davno smo to mi učili… Znamo ti mi bolan sve, samo kad nam postaviš ono “Zašto?” onda ne znamo ni ono što smo znali! Mislim, znamo mi to onako kako su nas naučili, ne smijem ti se ja puno pitati “Zašto”, to ti je ba veliki haram. Kako jarane da sumLJam, mora da je istinito ha su mi oni u školi/na fakultetu rekli? Ha ja, je l’ tako? Tako je…

Vjerujemo ti mi bolan u onaj svijet, al’ nam draži dunjaluk… Mi smo ti bolan prave patriote, sve bismo dali za ovu našu državu, samo nemoj nas izradit’ pa nam ne platit’, jer dat ćemo mi sve i majku rođenu, samo nam daj koju paru. Nismo ti mi bolan homofobi, volimo mi one pedere, razumijemo ih nekako, znamo da su bolesni, i one lezbEjke, ma treba njima neko pomoć. Samo bolan ne talasaj i bit će sve kako treba… Ništa se ba ne brini, ići ćemo mi na kafe, ima ti kod nas kafana k’o govana, na svakom ćošku po jedna. I vazda su ti haveru, u po bijela dana u po noći pune k’o šibice. Nije ti to ko tamo u tebe, radni dan ofo ono… Nemamo mi para ni za hljeba, al’ za fuka i gareci to imamo. (I kad nemamo – posudimo pa imamo.) Kod nas ti je sabur omiljena riječ (odma iza bismillah). Nemoj bolan sumLJat u naš karakter, nećemo mi protiv tebe, nećemo Allaha mi/Boga mi, dok nam ne okreneš leđa da imamo gdje zabit’… Ne volimo ti mi tuđu nesreću, ali nam nekako drago što nije naša, volimo mi tuđu sreću, ali nam nekako krivo što nije naša! Dobri smo ti mi bolan ljudi, ima nas svakakVijeh ovđe… Katolika, muslimana, jevreja, pravoslavaca… Svi ti se mi bolan volimo. (Jes’ da nam je jeb’o mater četničku/vlašku/balijsku postala uzrečica, al’ mi ti to odmilja… Allaha mi!)

Imamo ti mi, jarane, šta god ti zatreba… Hljeba i igara svaki dan, užitak, žene, društvo, zajebancija… Ljepota. Ljubav na sve strane haveru.

Moraš ti to ba vidjet’, a i doživjet’ da bi znao o čem’ ti pričam… Ne mogu ja to vako tebi…

– Pa što onda kažeš, žao ti što ne puca?

– Ma jebo mater, ne mogu ja ovo više trpit’, da nam hoće neko zapucat’!

– ????????????

I tako ONAJ ostade bez komentara, jer nije razumio OVOG… Sve mu dobro, a on bi da se puca…

Piše: Amra

Lejla Božić
ADMINISTRATOR
PROFILE

Posts Carousel